Zamislite drago moji prijatelji, ja se nalazim sa devojkom a ona cima nekog telefonom. Ja pitam koga? A ona kaže „ma ništa“. Ja kažem ok, znam da je nešto. I par minuta kasnije stiže poruka od nekog tamo poznanika/druga:
„O pa ko se to setio da me cimne? Hajde da idemo na bazen da se malo brčkamo.“
Ja čitam i ne mogu da verujem šta vidim. I pitam je da li bi išla. I kaže mi da ne bi, ali da je tako rekla da je ne bi smarao. Da ne bi objašnjavala zašto ne može da ide. Ja slušam – ne mogu da verujem. Pa imaš dečka devojko, zar je to mali razlog zašto ne možeš/ne želiš na bazen sa nekim ko te muva? Na kraju krajeva, šta tu ima da se objašnjava. I tako, kažem ja ok, neće da ide na bazen s njim, lepo. Al mi i dalje pričamo o tome. Kad će ona meni da je to kao normalno da ode na bazen sa drugarom (pri tom, on joj nije drug, već poznanik). Kažem ja sebi, ok što je rekla da ne bi išla, al to što me pravi budalom e neće da prođe nekažnjeno. A i to što mi je rekla da je pita drug B, a ne poznanik M, a u stvari je pitao poznanik M, i što se sve izgubila, e udariću joj embargo. Jer sve mi se skupilo. I što je vozika kući ortak B, mnogo češće nego ranije.
Embargo, a nisam hteo, majke mi. Rekoh hajde da je pitam neka pitanja, pre nego li donesem neke odluke koje joj se ne bi svidele. I testiram ja nju. Kako sam je testirao saznaćete u ovom tekstu. (korisno, može po nešto i da se nauči)
Puno pozdrava
Bez Imeni
Ознаке: devojka, devojke, ljubav, ljubavna iskustva, ljubomora
